KENGUR

U najužem značenju reči, kengur je bilo koji od šest velikih australijskih torbara iz porodice Macropodidae. Taj naziv takođe se koristi za bilo koju od 54 manje vrste iste porodice, kao što su valabiji i kenguri koji žive na drveću. Kenguri su endemski rod jer žive samo u Australiji, dok manji kenguri žive u Australiji i Novoj Gvineji. Većina kengura pase po australijskim ravnicama, ali šumski kenguri žive na drveću, penju se po stablima i skaču sa grane na granu. Kenguri uglavnom imaju duge, velike i snažne zadnje noge prilagođene za skakanje, kao i dugačak mišićav rep, zadebljan u korenu. Zadnje noge omogućuju im da izvode spektakularne skokove, a pogodne su i za samoodbranu; rep, koji može da izdrži i do 90 kg težine, kenguri koriste za održavanje ravnoteže. Glava im je mala, uši velike i zaobljene, a krzno meko i vunasto. Kenguri su biljojedi, a hrane se uglavnom travom i korenjem. Mnoge vrste su noćne životinje – obično provode dan izležavajući se, dok su noću i ujutru u potrazi za hranom, krećući se u gomili. Ženke rađaju jedno mladunče godišnje, koje se u majčinoj torbi, koja se naziva marsupijum, hrani šest meseci i često se kasnije vraća u torbu da bi ga majka nosila. Tek rođeno mladunče teško je svega 12 grama i dugačko oko 25 milimetara.